Mali Princ: Carstvo finih ukusa

U tihom kutku Vračara nalazi se jedno neobično carstvo... poslastičarnica Mali Princ.

Već prvi pogled na ovaj lokal navodi na zaključak da se radi o mestu u kome je svaki detalj osmišljen sa puno ljubavi i pažnje. 

Stolnjaci toplih pastelnih tonova i odgovarajuće navlake za stolice ukrašene velikim mašnama  daju čitavom prostoru poseban šarm i toplinu.  Šarene lize uvijene u celofan kao maštoviti buket cveća izviru iz visokog stalka. Na staklenoj vitrini stoje poređane velike posude sa  kolačima. Kraj njih su kutijice sa figurama od marcipana i domaće slatko u teglicama.  Starinski drveni kredenac sa finim porcelanom i polica sa čajnicima različitih oblika i dizajna dodatno ističu domaćinsku atmosferu. 

Prvi koraci

„Oduvek sam obožavala kolače i rano sam naučila da ih pravim.  Volela sam da odlazim i u poslastičarnice, ali u njima se nisam osećala dobro. Njihov enterijer nikako nije odgovarao mom pojmanju kolača, jer oni mene asociraju na porodicu, toplinu doma, prijatan ambijent, druženje.  Ti prostori bili su tesni i vrlo jednostavni, često sasvim bezlični.  Ljudi su tu jeli na brzinu i odlazili,“ kaže vlasnica Malog Princa, Gordana Milošević.    

„Tako sam 1987. godine rešila da krenem u realizaciju svoga sna i otvorim poslastičarnicu po sopstvenom ukusu.  Napustila sam posao ekonomiste u Narodnoj banci Jugoslavije, iznajmila mali, ali prijatan prostor na Banjičkom vencu i stvorila ambijent u kome će se ljudi družiti.  U početku sam sve sama radila - dizajn, opremanje, nabavku, aktivnosti u samom lokalu.  Majka i tetka su mi pomagale oko pripreme kolača.“

„Mnogi su se čudili mojoj odluci i sumnjičavo odmahivali glavom, a ja ni u jednom trenutku nisam pomislila da ulazim u rizik koji može završiti krahom. Verovala sam u uspeh.  Kada se nešto radi sa ljubavlju, prepreke ne izgledaju tako nepobedive, a bilo ih je zaista mnogo,“ priseća se Gordana.

Prvih četiri godina radila je po 16 sati dnevno.  Pokušavala je da nađe poslastičare koji bi pratili njene ideje, ali je shvatila da će to biti teško, jer su  tada svi poticali iz iste Ugostiteljske škole i radili na isti način.  Tako je počela da okuplja žene spremne da rade i uče.  Gospođa koja je danas glavni majstor Malog Princa započela je svoj rad u poslastičarnici kao higijeničarka.  Ubrzo je pokazala interesovanje za ono što Gordana radi, počela da uči i vremenom postala njena desna ruka.

Slatke čarolije 

Dok razgovaramo, svaki čas bacamo poglede na figurice od marcipana.  Snežana i sedam patuljaka, Mala Sirena sa svojim morskim drugarima, Kapetan Kuka sa kovčegom punim blaga, Petar Pan, likovi iz Diznijevih crtanih filmova, Pepeljuga i njene zle sestre... čitava plejada likova iz bajki i animiranih filmova stoji uredno poređana u vitrini.  I svi su savršeni. 

„Pre petnaestak godina, upoznala sam ženu koja je te figure pravila kod kuće, pa je neko vreme radila i za mene. Figurice nisu bile baš mnogo komercijalne, a njihova izrada iziskivala je mnogo truda i vremena.  Ipak, ja sam nastavila da forsiram tu priču.  Kupovala sam odgovarajuće alate, pratila relevatne časopise, usavršavali smo tehniku i širili asortiman.    Kasnije se moja sestra uključila u ove poslove i formirala grupu od 4-5 devojaka koje su pravile figurice.  Zatim se i druga sestra uključila u rad,“ objašnjava Gordana.   

Interesovali smo se ko smišlja recepte za torte i kolače.

„Ja vodim brigu o kolačima.  Gde god putujem, kupujem kuvare, sakupljam recepte i svakojaka znanja.  Ponekad se striktno držim originalnih recepata, nekad ih modifikujem, a često smišljam i nove.  Trudimo se da novim kolačima dajemo neobična imena, ali naravno imamo i poznate poslastice:  Čežnja (kolač sa filom od čokolade, aromatizovan lavandom), Dama (sa karamel filom oblikovan kao damski šešir),  Savaren (kolač umočen u šećerni sirup, aromatizovan anisom i cimetom), Kitnkez (kovanica nastala od dve nemačke reči „kitn“ – dunja i „kez“ – sir, što se kod nas u slobodnom prevodu naziva „sirom od dunja“...

Novi lokal 

Nedavno je u Beogradu otvorena još jedna poslastičarnica Mali Princ u Palmotićevoj 27.  U poređenju sa onima u Braće Nedić 7 i TC Merkator, ovaj lokal je elegantniji i u njemu su već organizovana neka uspešna tematska druženja.  Gordana naglašava da tu pripremaju i pravu toplu čokoladu, prilično različitu od onih koje srećemo po gradu.  Umesto kakaa, koriste crnu čokoladu.  Pored neutralne varijante, gostima nude i toplu čokoladu sa različitim dodacima (pomorandža, kardamon/vanila, karamel/cimet).

Mušterije kao kućni prijatelji  

Gordana veruje da mušterija mora da bude dočekana kao rado viđen gost koji kao da dolazi ugostitelju u sopstveni dom. 

“Mi smo stekli stalnu klijentelu.  Kada govorim o mušterijama, postoje dve stvari koje me posebno raduju.  Mnogi ljudi koji su nekada često dolazili u našu poslastičarnicu napustili su zemlju devedesetih godina.  Onda se jednog dana ponovo pojave, posle 10-15 godina i pitaju da li još uvek pravimo onaj dobri stari Išler, na primer.  Godine i daljina nisu izbrisali sećanja na naše kolače.“

„Još me raduje i činjenica da posle 20 godina rada imamo mušterije kojima smo pravili torte za rođenje, prvi rođendan, maturu, veridbu, svadbu, pa i rođenje deteta.  Stvorila se tradicija.  Naša veza traje.“

Kako i ne bi?  Mali Princ je koncipiran tako da podstiče ljude da se na kratko vrate u detinjstvo  kroz fine ukuse, zavodljive mirise, vedro šarenilo i bezbrižno druženje.  Zato Gordana i njen tim sa ponosom kažu da je Mali Princ bajka za odrasle.  

Link:  http://www.maliprinc.co.yu