AAH! SEKCIJA UMETNOST
GRADITELJI I OLIMPIJADA – PEKING 2008.

Piše: dia Jefto Terzović

Ekstarvagancija, upečatljiv stil, provokacija... HEDONIZAM!
Tako se sa par reči, ili sa jednom, ovom poslednjom, može opisati ono što rade graditelji u Pekingu, u predvečerje letnjih Olimpijskih igara 2008. godine. Potrebno je nadmašiti olimpijskog prethodnika, a pred sledbenika postaviti zadatak koji je što teže ispuniti. Atina 2004. će očigledno biti prevaziđena, a London 2012. će zasigurno strepeti od onoga što se bude prezentovalo svetskoj javnosti tokom nadmetanja na olimpijskim borilištima.

Za idejna rešenja tih borilišta, savremenih arena, ali i mnoštva drugih objekata inspirisanih Olimpijadom, angažovana su najmarkantnija imena današnjice iz oblasti arhitekture i inženjerstva, ili kako ih s pravom nazivaju “celebrity architects”. Ono što su oni, zajedno sa svojim timovima saradnika, u stanju da osmisle i razrade, teško je opisati rečima.

Čuveni Sir Norman Foster iz Londona je zadužen za novi pekinški aerodrom. Ne treba ni objašnjavati da će to biti čudesno funkcionalna mašina, u kojoj će se, bez obzira na megalomanske dimenzije, svako snaći, gde će organizacija biti na najvišem mogućem nivou, a pešačenje putnika koji budu presedali svedeno na minimum. Eh, da – pošto bude otvoren, kroz aerodromsku zgradu će godišnje defilovati oko 43.000.000 putnika, a do 2015. tričavih 53.000.000!

Uz sve to predstava aerodroma je takva da će podsećati na simbole koji se javljaju u raskošnoj kineskoj tradiciji.

Jedan od najuticajnijih, ako ne i najuticajniji arhitekta današnjice, Holanđanin Rem Koolhaas je dao rešenje za novu centralu kineske nacionalne televizije (CCTV).

Koolhaas i njegova grupa se nisu upustili u besomučnu trku da sagrade najvišu građevinu sveta, koja bi, kako sami konstatuju, bila prevaziđena u tom smislu u vrlo kratkom roku, već su dali potpuno neverovatnu ideju, koja puna sama sebe prosto »preti« sa svoje parcele...

Jacques Herzog i Pierre de Meuron

Dizajn centralnih sportskih borilišta Olimpijade je uvek prava poslastica. Švajcarskim zvezdama Jacquesu Herzogu i Pierre de Meuronu pripao je najveći i najslađi deo kolača: da isprojektuju Olimpijski stadion.

Olimpijski stadion i plivalište su u neposrednoj blizini i zaista predstavljaju nešto što do sada, sa oblikovnog i konstrukcijskog aspekta nije viđeno. Za obe građevine, kao i za Fosterovu i Koolhaasovu, bila je neophodna pomoć najeminentnije svetske inženjerske firme »Arup« sa centralom u Londonu, zaostavštine sjajnog Danca Sir Ove Arupa, za koga smo čuli još pre 40-ak godina, kada je strukturalno-konstrukcijski definisao zgradu Opere u Sidneju.

Olimpijski stadion će koštati 500 miliona dolara i moći će da primi 100.000 posetilaca, a već ga zovu »gnezdo«. Novo, nezapamćeno i neponovljivo.

Konstrukcijsko rešenje izbija u prvi plan. Iz daljine bi se teško moglo pretpostaviti da su vitke i elegantne slamke kojima je »gnezdo« nežno obavijeno, od strogog i brutalnog armiranog betona! Ali nema toga što Hercog&DeMeuron nisu u stanju da izmaštaju, a »Arup« da postavi na zdrave osnove i realizuje.

   
Olimpijski stadion u Pekingu; spoljni izgled i podtribinski prostor

Projektantska grupa »PTW« iz Australije je, u saradnji sa »Arup«-om (a sa kim bi drugo!?), dizajnirala Olimpijsko plivalište, popularnu »water cube«.

Granica inventivnosti očigledno nema: izgled građevine mora biti asocijativan, treba da odslikava njenu funkciju. I šta bi neko mogao zaključiti kada vidi vodenu kocku? Možda da je namenjena takmičenju u badmintonu?

  
Olimpijsko plivalište, Peking: spoljni izgled i unutrašnjost

Olimpijsko plivalište, Peking: ulazna zona

Nije preterano ako se za izgled ovog objekta kaže da je dramatičan, kako su to već neki kritičari definisali. Moći će da primi 11000 posetilaca, a cena gradnje će biti 100 miliona $...

Svaka čast gospodo!