PREDSTAVLJAMO NOVOG BRAND MANAGERA

Novi Brand Manager AAH! se za tu  ulogu spremao nekih dvadeset godina. Činio je i to upornom posvećenošću hedonističkom načinu života i radom na njegovom usavršavanju. Na početku tog

pripremanja, davno, dok su se sletovi Titu još održavali i dok je „novi talas“ stidljivo najavljivao novo vrijeme, zavereničkim glasom mu je došapnuto, sve uz podignute obrve i preteći povijen kažiprst, da ga čeka u školi ljutiti učitelj,  pored terena strašni trener a u životu rad i mučenje, i neka se dobro pazi mali hedonista, šta radi i kako radi. Istine radi, tada mu je termin hedonizam ličio na ime nekog predmeta koji se izučava u docnijim razredima socjalističke škole(sa plavim keceljama i crvenim maramama), ali uopšte uzev, prijao je sujeti dečjoj. Zbog egzotičnosti, valjda. Jedino ga je nerviralo to što baš svaka akcija koju bi sproveo na vlastito zadovoljstvo, a ne na moranje, ima u interpretaciji odraslih na poleđini tu, hedonističku, etiketu. Pa, dobro sve ono što je lepo – to je taj hedonizam, mislio je...pre dvadesetak godina...

A misli i danas! Premda obogaćen slatkasto-gorkim talogom iskustva (život, valjda!) kao i klasičnim obrazovanjem (diplomirao književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, trenutno na magistarskim studijama), nije do sada smislio ništa što bi  jezgrovitije definisalo njegov odnos prema hedonizmu. A primao je, kao i svi Vi, dragi hedonisti, najrazličitije savete&uputstva za upotrebu od izvikanih i samozvanih promotera ideje hedonizma kao načina života, u našoj tranzicionoj interpretaciji. Letela su, i sada lete kao metci. (Da ne govorimo o onom periodu malo ranije...) Odasvud, sa televizije, sa ulice, sa CD-ova, sa Dedinja, sa naslovnih strana – žutih i svih drugih,  iz Skupštine, zemlje& okruženja, sveta (plus kosmos!)... Srećom, nisu ga okrznula, kao ni vas.

Okrznule su ga, i „pogodile“ misli Selimovića i Andrića, Kiša i Bulgakova, stihovi Crnjanskog i Dž.Štulića, jedna trojka Saše Đorđevića, komadi Dušana Kovačevića i bravure Bate Stojkovića, erudicija Steve Žigona i energija Ranka Radovića. Šetnja Terazijama, noćni razgovori sa prodavcima novina (za sutra) i jutarnji sa čistačima cipela (za danas). Huk navijača jed(i)nog kluba sa jedne tribine i muk onih sa suprotne (u jednom lepom času). Hedonističke navike i hedonistički predmeti. Polo majice sa jednim znakom i miris triju Starih Gradova, hedonističkih i najlepših. Žamor dobrog restorana i otmeni mir biblioteke. I na koncu, zapravo na početku svega – originalna genijalnost ljudi kojima je svakodnevno okružen.

Toliko o njemu. A sada, vi!